Школска слава Свети Сава

Свети Сава је био српски принц, монах, први архиепископ независне Српске православне цркве, просветитељ, ктитор, књижевник.

Рођен је на месту где је данас засеок Мишчићи у Дежевској долини, у близини Новог Пазара, око 1175. године као Растко Немањић. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане Немањић. Старија браћа су му Вукан и Стефан Првовенчани, а о сестрама се много мање зна – помињу се Јефимија, Елена и једна сестра којој име није сачувано.

Под утисцима текстова црквених књига и разговора са калуђерима, а супротно плановима својих родитеља, 1192. године побегао је на Свету Гору и тамо се замонашио узевши име Сава. Касније ће убедити родитеље да се и они замонаше. Заједно са оцем, основао је манастир Хиландар на Светој Гори.

Династија Немањића оставила је много задужбина – цркава и манастира. Након смрти оца, а да би решио спор међу браћом, Сава се вратио са Свете Горе у Србију и преузео управљање очевом задужбином Студеницом, направивши од ње црквени центар Србије. Из тог центра српска црква се изборила за самосталност која јој је призната у Никеји 1219. године, а Сава је постао први српски архиепископ. Предводио је талас просвећења народа и ширења православља, који данас називамо Светосавље.

Поред тога што је успостављао Српску цркву пишући и њене правне акте, организовао епископије, регулисао живот у манастирима, бавио се, као сви Немањићи, ктиторством, учествујући у обнављању и подизању многих цркава, манастира и других верских објеката у Србији, на Светој Гори, у Солуну и Палестини. Тај његов рад, којим је често лично руководио, оставио је дубок траг у српској средњовековној архитектури и сликарству.

Сматра се зачетником осамостаљене српске књижевности. Писао је животописе – „Житије светог Симеона” спада у најзначајнија дела српске књижевности тог периода. Пише и песничке саставе, а у манастирским типицима (типик је зборник правила) је читању књига и библиотеци дао важно место.

Имао је необичан дар да у свакој прилици повеже свакодневне проблеме обичног народа са религиозним животом, да посаветује у раду и поучи у вери. Кад открије људске слабости и примети које их невоље муче, Свети Сава је знао да пронађе топле, братске речи, да утеши и молитвом излечи. Народ му је веровао јер су начела његовог морала била истовремено и принципи његовог живота.

Због свега што је био и што је постигао, а овде је једва започето набрајање, уживао је поверење, љубав и оданост народа. Много је предања и легенди у којима је описиван као учитељ и чудотворац.

Умро је у Трнову 1236. године при повратку са ходочашћа и убрзо након тога је канонизован. Као и за време његовог живота, Срби се никад нису више сложили око нечега као око значаја који је имао, па су каснији завојевачи користили његово име да заплаше или казне народ. Тако је и дошло до тога да Турци 1594. године спале мошти (земне остатке) Светог Саве на Врачару, у покушају да обуздају устанак. На месту спаљивања моштију данас се налази највећи православни храм на Балкану – Храм Светог Саве.

1775. године Карловачки синод је Светог Саву уврстио у српске народне свеце, а од 1823. године, по наредби кнеза Милоша Обреновића, 27. јануар се слави као школска слава.

Прочитајте још

Списак улица које припадају територији Школе

Родитељи ученика који немају пребивалиште на нашој територији могу да предају молбу за упис у администрацији школе. Попис улица које припадају територији ОШ „Димитрије Давидовић” (Службени лист број 020-15/2019-07 од 25.3.2019. године): 1.Подручје Месне заједнице „Доњи град“ Подручје Месне заједнице „Плавинац“ Подручје Месне заједнице „Удовице“ Подручје Месне заједнице „Сеоне“ Улице: […]

Прочитајте још